Печено прасе је на трпезаријском столу... опкољено је! Сада, када су га опколили и, сада, када су савршено сигурни да им неће умаћи, неколицина људи (више од петоро а мање од педесет петоро), иначе активних учесника овог вештог маневра, може одахнути и препустити се безбрижном ћаскању, које још само одређена доза алкохолних испарења може омогућити а коју су, поменути јунаци трпезаријског стола, себи већ приуштили као угодан аперитив мерен литрима, тако да се више ништа не може испречити њиховој чврстој намери да данашњи дан посвете бекству од свакодневних притисака, стреса, који је већ одавно мутирао у неурозу, свих могућих и немогућих неправди, за које су наравно сви други осим њих криви. Једном речју, Бахус је поново позвао децу своју да сопствену тугу вином залију и, уз милозвучне тонове Панове фрулице, који се у међувремену придружио, одагнају сваку помисао о личној одговорности као и о самом мотиву окупљања. Бог је милостив – биле су последње речи, које је домаћин упутио гостима, пре него што се сурвао са столице, праћен криком гоњене звери, који се још само уз подоста маште може назвати осмехом присутних. Својим контраалтом, супруга је некако употпунила израз весеља присутних, тако да је слика просто немогућа за описати онима који нису погледали последње две епизоде Културно-уметничког серијала – Опстанак!?!