Житије светог апостола Јакова
брата Господа нашега

Свети Јаков беше син праведног Јосифа, обручника Пречисте Дјеве. Од младости своје он заволе строг живот: никада није јео масти ни зејтина, нити употребљавао разна јела; живео је само о хлебу и води; такође никада није пио ни вина ни друго какво пиће; у купатило није одлазио; једном речју: одбацивао је што телу причињава задовољство; стално је на телу свом носио оштру власеницу; све је ноћи проводио у молитви, врло мало одмарајући себе сном; од честог метанисања њему се кожа на коленима стврдну као у камиле; до краја живота свог био је девственик. O томе пак зашто се апостол Јаков назива братом Господњим, братом Божијим, постоји овакво предање. Када отац његов Јосиф дељаше деци своу земљу од прве жене, он хтеде да један део додели Господу Исусу, сину Пресвете Дјеве Марије, који тада беше мало дете, али се сви синови Јосифови успротивише томе, једини Га Јаков узе на свој део као сунаследника. Због тога се стаде и називати братом Господњим. А постоји још један разлог томе. Када се Господ Исус Христос оваплоти, и Пречиста Дјева Богородица бежаше с Њим у Египат, тада и Јаков бежаше заједно с њима, као сапутник Пречистој Богородици и светом Јосифу, оцу своме.

Када Божански младенац Исус Христос стиже у зрео узраст и стаде учити људе о Царству Божијем, показујући себе као истинитог Месију, свети Јаков поверова у Њега. И слушајући Божанско учење Његово, он се још силније запали љубављу ка Богу и стаде проводити још строжији и побожнији живот. Господ нарочито заволе светога Јакова. То се види из тога што се Господ Христос после добровољног страдања Свог и васкрсења јавио љубљеном брату Своме Јакову одвојено од других апостола. То спомиње свети апостол Павле, говорећи: Потом се јави Јакову, па онда свим апостолима ( 1 Кор. 15, 7 ). Видећи праведно и богоугодно живљење Јаковљево, сви називаху светог Јакова праведним, и он би уврштен у седамдесеторицу апостола. Од самога Господа Христа он би постављен за Епископа и научен свештенорадњи; и њему, првом Епископу и Пастиру би поверена новопросвећена Црква Јерусалимска. Руковођен Светим Духом, свети Јаков први састави и написа Свету Литургију, коју касније скратише због немоћи људских, најпре свети Василије Велики, па затим Јован Златоуст. Пасући у Јерусалиму стадо Христово, свети Јаков својм учењем обрати к Богу многе Јевреје и Јелине и настави их на прави пут. А написа он свима дванаест колена Израиљевим Саборну посланицу, ипуњену богонадахнутог и душекорисног учења, којом се поноси сва Црква Христова поучавајући се вери и добрим делима. Због врлинског живота свети Јаков уживаше велико поштовање код свих, не само код верних него и код неверних, јер и сами првосвештеници јеврејски, који су само једном у години улазили у Светињу Над Светињама, не брањаху светом Јакову да често улази тамо и моли се. Видећи његов чист и беспрекоран живот, они због тога и име променише, и прозваше, га Обли или Офли, што значи: "Ограда", "утврђење људима", или: "Праведнији од свих". Свети Јаков улажаше у Светињу Над Светињама не само дању него и ноћу, и падајући ничице на земљу, са сузама приношаше Господу молитве за сав свет.И сав народ љубљаше Јакова због светости његове; а многи од старешина јеврејских вероваше учењу његовом, и сви га са насладом слушаху. И много народа стицаше се к њему: једни, да слушају његове поуке; други, да се дотакну скута од хаљине његове.

У то време првосвештеником јеврејским постаде Ананије. Видећи да сав народ пажљиво слуша учење Јаковљево, и многи се обраћаху ка Христу, Ананија и с њим књижевници и фарисеји стадоше се из зависти гњевити на светитеља и ковати планове како да га убију. И договорише се они да моле светог Јакова да својим поучењем одврати људе од Христа. Не пристане ли да то уради, онда да буде убијен. Међутим приближавао се празник Пасха, и мноштво народа се са свих страна стицаше у Јерусалим на Празник. Царски намесник Фист, који избави апостола Павла из руку Јевреја и посла у Рим, већ беше умро, а његов заменик још не беше послат из Рима. Користећи се тиме, књижњвници и фарисеји окружише у храму светога Јакова и говораху: Молимо те, праведниче, да у дан празника Пасхе на који се одасвуд слегло мноштво народа, изговориш народу поуку, одвраћајући их од Исуса, којим се многи преластише сматрајући Га за Сина Божијег. Убеди их да се оставе те заблуде: јер те сви ми поштујемо и са целим народом слушамо; сви смо ми тврдо убеђени да ти истину говориш и заступаш, и не гледаш ко је ко: стога усаветуј народ да се не прелашћује Исусом Распетим. Молимо те, стани на високом крову храма, да би те сви могли видети и чути, јер, као што видиш на празник се сабрало много људи, како из Јевреја, тако и из других народа. Рекавши то, они узведоше светога Јакова на кров храма, и громко повикаше к њему: О, праведниче! Сви смо дужни да ти верујемо. Ево, ови људи, су у заблуди идући за Исусом Распетим. Затим нам реци искрено, што ти сам мислиш о Исусу.-На ово светитељ одговори громким гласом: Што ме питате о Сину Човечијем, који добровољно пострада, би распет и погребен, и трећи дан васкрсе из мртвих? Он сада седи на небесима с десне стране Вишњега; и опет ће доћи на облацима небеским да суди живима и мртвима.

Слушајући од Јакова такво сведочанство о Исусу Христу, народ се веома обрадова, и сви једноглано ускликнуше: Слава Богу! Осана Сину Давидову!

Тада фарисеји и књижевници рекоше: Рађаво урадисмо што дозволисмо Јакову да говори о Исусу, јер се народ још већма помете. - И разјаривши се од злобе, они ринуше светог Јакова са крова на устрашење свима, еда народ од страха не би веровао речима светитељевим. И при томе силно викаху: О, о! И праведник се преласти!- Павши са крова, свети Јаков се силно повреди; но још жив, он се подиже на колена, и пруживши руке своје к небу, мољаше се говорећи: Господе, опрости им овај грех јер не знају шта чине.- а фарисеји стадоше бацати камење на њега и наношаху му ране. Међутим један човек из рода Рихавова узвикну: Престаните! Шта радите? Праведник се моли за вас, а ви га камењем засипате?

У том један човек са пирајком у рукама полете на светитеља и тако га силно удари по глави, да му сав мозак просу на земљу. И у тим мукама свети Јаков предаде дух свој Господу.

Свето тело његово би погребено у близини храма, при чему верни горко оплакиваху праведника.

Свети Јаков епископовао је 30 година у Јерусалимској Цркви, а беше му 66 година када пострада за Христа Господа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава кроз све векове. Амин...